Kako je jedno malo selo kod Požarevca dobilo ime, gde se vodio Boj na Prugovu i zašto se danas u Bajči ponovo okupljaju deca, konji, folkloraši i čuvari starih običaja?
Ako krenete iz Požarevca prema Prugovu, verovatno nećete očekivati da ulazite u mesto koje u sebi čuva priču staru više vekova.
Prugovo danas izgleda mirno i pitomo. Njive, kuće, seoske ulice i ljudi koji žive svojim svakodnevnim životom.
Ali ispod te naizgled obične slike krije se istorija.
Prugovo je selo koje ima svoju legendu o nastanku, svoj boj, svoje junake, svoj park i svoju manifestaciju.
I možda je upravo zato zanimljivije nego što na prvi pogled izgleda.
PRUGOVO SE PAMTI JOŠ OD 1467. GODINE
Prugovo nije novo naselje.
Najstariji poznati pisani podatak o selu potiče iz 1467. godine, iz Braničevskog teftera – osmanske administrativne knjige. U tom zapisu navodi se da je Prugovo tada imalo 17 poreskih glava i dve udovice.
To znači da se ime Prugovo kroz istorijske izvore pojavljuje još u srednjem veku, mnogo pre događaja po kojima će kasnije postati poznato.
Ali kako je selo dobilo svoje ime?
Tu počinje jedna od najlepših prugovačkih legendi.
A ONDA JE DOŠAO BOJ NA PRUGOVU
Ako je legenda o nastanku Prugova jedna od njegovih najstarijih priča, onda je Boj na Prugovu priča koja je njegovo ime zauvek vezala za istoriju oslobođenja ovog kraja.
Boj se vezuje za 1813. godinu, u vreme Drugog srpskog ustanka i borbi protiv Osmanskog carstva. Prema lokalnom istorijskom predanju i kasnijim zapisima, borba u Prugovu bila je deo borbi koje su prethodile oslobođenju Požarevca. Prugovo se u tim pričama pojavljuje kao mesto gde su se ustanici suprotstavili turskim snagama. U jednom od zapisa navodi se da je turski odred predvodio Josin-aga, sa oko 500 ljudi, koji je krenuo prema Požarevcu. U narodnoj pesmi Boj na Prugovu 1813., koju je zapisao/ispisao požarevački pesnik Mihajlo J. Krstić, opisuje se sukob u kojem su ustanici pod vođstvom Strelje i Rajice iz zasede napali Turke.
I upravo tu istorija počinje da liči na epsku priču.
U pričama o Boju na Prugovu posebno mesto zauzima Strelja – vojvoda Strelja Petrović, jedan od ustanika koji je ratovao u požarevačkom kraju.
Prema zapisima, Strelja je u vreme Drugog srpskog ustanka delovao na području Smedereva i Požarevca, a vezuje se i za borbe na Ranovcu i Prugovu.
Upravo zato Boj na Prugovu nije samo priča o jednom selu.
On je deo šire priče o borbi za oslobođenje Požarevca.
Prema lokalnim zapisima, nakon Boja na Vincima i Boja na Ranovcu, borba kod Prugova predstavljala je jedan od poslednjih udara koji su prethodili povlačenju Turaka iz Požarevca.
I tu dolazimo do onoga što je najlepše kod Prugova.
Ovde se istorija i legenda neprestano dodiruju.
Imamo istorijske zapise. Imamo pesmu. Imamo narodna predanja. Imamo priče koje su se prenosile generacijama.
A onda imamo i jedno selo koje je odlučilo da svoju prošlost ne ostavi u prošlosti. Već da je oživi.
BAJČA – MESTO GDE PRUGOVO DANAS ŽIVI SVOJU PRIČU
Ako želite da upoznate savremeno Prugovo, treba da odete u park Bajča.
Upravo je ovaj prostor poslednjih godina postao mesto okupljanja tokom manifestacije „Boj na Prugovu“. Bajča tada više nije samo park. Postaje mesto susreta istorije, tradicije, muzike, sporta, hrane i ljudi. Manifestacija je pokrenuta sa idejom da se podseti na istorijski događaj i da se tradicija ovog kraja približi novim generacijama. I to se radi na jedan veoma prugovački način. Uz folklor. Uz konje. Uz takmičenja. Uz domaću hranu. Uz stare igre.
I, naravno, uz druženje.
PRUGOMEGDAN – KADA SE DECA VRATE STARIM IGRAMA
A onda dolazimo do dela koji je meni posebno zanimljiv. Prugomegdan.
Zašto? Zato što je ideja jednostavna, a zapravo veoma važna: pokazati deci kako su se nekada igrala deca.
Prugomegdan je dečje takmičenje u starinskim igrama koje je nastalo kao deo manifestacije „Boj na Prugovu“. Umesto telefona, tableta i video-igrica, deca dobijaju ono što su nekada imale prethodne generacije – prirodne materijale, jednostavne igračke i igre koje zahtevaju trčanje, spretnost, maštu i druženje. Tu se skače u džaku. Grade se dvorci od tuluski. Igraju se prugovske varijante klisa. Gađa se praćkom. I kroz igru se priča priča. Čak postoji i motiv oslobađanja princeze, baš kao u starim legendama.
To je možda i najlepši deo cele priče. Jer dok odrasli pričaju o istoriji Prugova, deca je igraju.
ZAŠTO VREDI POSETITI PRUGOVO?
Zato što Prugovo nije klasična turistička destinacija.
I baš zbog toga je zanimljivo. Ovde ne dolazite da biste fotografisali deset znamenitosti za dva sata. Dolazite da čujete priču. Da saznate zašto se selo zove Prugovo. Da čujete priču o Boju. Da se setite Strelje i ustanika. Da prošetate Bajčom. Da probate nešto od domaće hrane. Da vidite folklor. Da pogledate konje.
I, ako dolazite sa decom – da ih pustite da trče, skaču, igraju se i upoznaju igre koje su nekada bile svakodnevica.